Moj se prijatelj zaljubio u novu kolegicu. Njihove radne stolice se dodiruju kad rade, a on se izbezumi svaki put. Ne sjeća se kad se tako jako zaljubio i izgubio u maštanju o nekoj djevojci. Ova ga je oborila s nogu, odnosno s radne stolice. Sunčica se zove i nikada do sad se nisu sreli. Fasciniran je njezinim izgledom, razmišljanjem i maštom. Kako to da je baš njemu došla na put, često se pitao ovih dana.
Direktor mu je zadao jasan zadatak tako da ju nije mogao promatrati iz prikrajka nego je jednostavno morao biti blizu nje, radne stolice su im stalno bile spojene.
Jedva je na trenutke mogao pribrano razmišljati. Bila mu je preblizu, a tako atraktivna. Njezina put mu je bila tako zanimljiva da ju je stalno gledao i proučavao onako prodorno. Nije mogao skinuti oči s nje. Kakve li neobične boje na njoj, te odjevne kombinacije i njezin parfem… Problem su bile radne stolice i njihova blizina. Ponekad su im i glave bile preblizu i mogao je osjetiti miris njezinog daha. To je već bilo previše. Znao ju je tu i tamo onako značajno pogledati, a ona bi ga pogledala duboko u oči tako da bi osjetio u želucu njezin pogled. Ja sam mu rekla da se zaljubio, a on meni da su za sve krive radne stolice.
I tako su jedno popodne slučajno ostali sami u uredu jer ona je dobila svoj specijalni projekt, a on kao ljubazno kolega joj je želio pomoći. I u tom objašnjavanju posla i podijeli radnih zadataka opet su im se radne stolice dodirivale i odjednom su im se i glave dodirivale dok su zajedno čitali uputu. Pogledi su im se susreli i nastala je takva napetost da se mogla rezati nožem. On se polako približio i dotaknuo joj usne, a ona se pustila…